Run with me

Posle par meseci razmišljanja, odlučila sam da pokrenem ovaj  blog, gde ću pisati o stvarima koje volim, a koje su uglavnom vezane za sport, hranu i putovanja.

Kako ne volim previše da pričam sama o sebi, a i prijatelji mi zameraju da sam skromna kada to radim, mislim da je najbolji način da se predstavim kroz intervju koji sam pre par meseci dala za portal  Univerzitetski odjek”.

Milica Živić: Kada mi je bilo najteže istrčala sam svoju najbolju trku

Milica Živić deo je Zvezdine štafete na 4×400 metara koja je u junu ove godine odnela pobedu na šampionatu Srbije, i to sa više od deset sekundi prednosti u odnosu na drugoplasirane. Ambicije za narednu sezonu su velike, ali ne veće od truda i rada koji ova devojka svakodnevno ulaže.

284400_2283192883285_863407_n
foto: privatna arhiva

Ljubav prema atletici rodila se još u osnovnoj školi kada je postigla najbolje vreme u odeljenju. Nastavnica fizičkog prepoznala je njen talenat i poslala je na opštinsko takmičenje gde je zauzela drugo mesto u trci na sto metara. Nedugo nakon toga, Milica je počela da trenira u atletskom klubu “Crvena Zvezda” čiji je i danas član. Uspesi su nastavili da se nižu, a poslednji je bronzana medalja na Prvenstvu Beograda. Kako sama kaže, ova medalja je samo zagrevanje za predstojeću sezonu.

Na koje sportske uspehe si najponosnija i koje su ti medalje najdraže?

Najponosnija sam bila kada sam na svom prvom takmičenju na 400 metara, gradskom takmičenju iz atletike 2008. godine, osvojila bronzanu medalju, a bila sam najmlađa učesnica. Još jedna medalja koju bih izdvojila je bronza sa Međunaradnog mitinga u Prijepolju 2014, budući da je to moj prvi uspeh na međunarodnom mitingu.

Kada je uspeh u sportu u pitanju kažu da je najvažnije biti istrajan i ne odustajati. Da li si ikada poželela da odustaneš i kako si prevazišla te momente?

Naravno, takve misli su mi padale na pamet mnogo puta. O prestanku treniranja sam najviše razmišljala kada sam doživela povredu skočnog zgloba tokom zime 2012. godine. Mislila sam da se nikada neću vratiti na pređašnji ili dostići viši nivo forme. U tim trenucima razmišljala sam o tome koliko sam  napredovala od početka treniranja i uspesima koje sam do tada postigla, a naravno, porodica, najbliži prijatelji i trener su mi savetima pomogli da prebrodim težak period.

Nedavno si osvojila prvo mesto na državnom takmičenju u trčanju štafete. Kako je izgledao taj put do medalje i da li si očekivala takav uspeh?

Iskrena da budem, nadala sam se zlatu, budući da sam znala u kako dobroj formi su i moje drugarice iz štafete. Ono što nisam nikome do sada rekla je da sam se dan pred tu trku susrela sa problemom na privatnom planu i moj fokus tada uošte nije bio na takmičenju. Ipak, nisam želela da dozvolim da mi celogodišnji rad propadne i po rečima mog trenera tada sam istrčala svoju najbolju trku na 400 metara. 4x400m je moja najdraža disciplina, veoma sam motivisana svaki put kada trčim za ekipu, a sjajna atmosfera trke pod reflektorima i podrška klupskih drugova i ostatka publike mi je pomogla da dam svoj maksimum.

Koliko je teško trenirati atletiku u našoj državi? Da li postoje uslovi za kvalitetne treninge?

Ja lično ne mogu da se požalim. Treniram na Marakani, na kojoj postoje uslovi i za zimski period – tunel sa četiri  staze od po 60 metara i teretana,  koje sam koristila za treninge tokom zime, dok nije izgrađena prva atletska dvorana u Srbiji. Pomenuta dvorana nalazi se blizu stadiona na kome treniram, u njoj sam odradila neke treninge tokom priprema za ovu sezonu i ponovo ću tamo trenirati kada vremenski uslovi ne budu dozvoljavali trening napolju.

Da li je atletika u Srbiji isplativa? Pomaže li država sportiste?

Situacija se dosta popravila proteklih par godina. Sportisti koji postignu uspehe na međunarodnim takmičenjima dobijaju adekvatne nagrade od države i to služi kao motivacija ne samo njima, već i ostalima da stignu do tog nivoa.

Imaš li slobodnog vremena i kako izgleda biti sportistkinja u Srbiji?

Budući da sam četvrta godina fakulteta i da treniram šest puta nedeljno, nemam previše slobodnog vremena. Navikla sam na to da idem pravo sa stadiona na fakultet ili obratno, to je moj ritam života već  pet godina. Moji najbliži prijatelji sa kojima se godinama družim znaju i razumeju sve to i u pauzama uvek imam dovoljno vremena za kafu ili ručak sa njima.

Na koji način podstaći mlade da se bave atletikom? Važi li kod nas još uvek mišljenje da to i nije baš  ” ženski sport”?

Početkom marta sledeće godine u Beogradu će se održati Evropsko atletsko prvenstvo u dvorani. U sklopu tog projekta održavaju se promotivne radionice, što vidim da je jako zanimljivo deci i nadam se de će to motivisati određeni broj njih da počnu da treniraju. Što se tiče odgovora na drugo pitanje – postoje oni koji misle da su skoro svi sportovi, pa i atletika, ”muški”, no, na sreću, malobrojni su. Samo se nasmejem na komentare ”Zar ti roditelji dozvoljavaju da skoro profesionalno treniraš, a žensko si?”

Autor:  Andrea Matijašević

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s