Živeti zdravo nije nemoguća misija. Kada razmišljaju o tome da li da se odluče za zdraviji način života, ljudi često misle da su to drastčne promene i da ćese teško držati plana. Međutim, postoje jednostavne stvari koje možete početi da radite svaki dan kako biste učinili svoje telo zdravijim.

Predlažem nekoliko “zamena” koje vam u tome mogu pomoći.

Jedite sveže voće umesto voćnih sokova

Čaša soka od pomorandže nije najadekvatnija zamena za svež komad voća. Sok sadrži vrlo malo pulpe i nimalo vlakana. Sledeći put kada poželite sok, uzmite ipak komad voća koje ima više hranjivih materija, a manje kalorija.

Umesto kafe sa mlekom, zeleni čaj

Pokušajte da jutarnju kafu sa mlekom zamenite zelenim čajem. Uopšte nema kalorija, a ima kofeina. Takođe, ima sposobnost obnove metabolizma. Zeleni čaj će ga ubrzati  čim popijete sadržaj šoljice.

Koristite ulje i balsamiko sirće umesto gotovih preliva za salatu

Kako bi poboljšali ukus salate proizvođači su izmislili razne prelive za salatu koji možda jesu ukusni, ali su istovremeno i jako kalorični. Za salate preporučujem malo maslinovog ulja i balsamiko sirće. Jako ukusno, a ne morate brojati kalorije.

Čips? Ne, bolje su kokice

Svi mi uživamo u grickalicama, ali umesto čipsa uzmite kokice. Ukusne su, a količina od tri šoljice ima samo 100 kalorija.

Jedite češće, a manje obroke

Ovo je izuzetno važno – ne preskačite obroke. Ako ne jedete, osećaćete se umorno, metabolizam će se usporiti, pa je očigledno da ćete se kasnije prejesti.

Tost umesto peciva

Jedno pecivo ima kalorija koliko i pet kriški tosta. Dodatni argument zaista nije potreban.

Kuvajte sami, izbegavajte da jedete u restoranima i brzu hranu

Naravno da zdravo možete jesti i u restoranu, ali uvek je zapakovano malo više kalorija nego što mislite. Naručili ste salatu? Sigurno ima nekoliko puta više kalorija nego salata koju ćete napraviti kod kuće.

Ovo su isključivo zamene koje ja koristim i koje mom organizmu prijaju. individualno je da li će se vama dopasti i da li će vam odgovarati. Stvar je ukusa i navike. Šta god vi da konzumirate, probajte da bude što zdravije moguće. Primetili ste da i ja volim i slatkiše i testo, ali znam da budem umerena u tome, pa i po neki nezdrav obrok jednom nedeljno može da prođe.

Ako se pitate šta biste mogli da spremite brzo posle napornog dana, a da pritom bude zdravo i ukusno, odgovor su špageti! Uz kombinaciju začina, nekoliko povrćki i proverenu testeninu, imaćete sjajan i zdrav obrok. Isprobajte bar jedan od ovih recepata.

Špageti sa maslinama

Potrebno je:

1 pakovanje špageta, konzerva paradajz pirea, činija crnih i zelenih maslina, so, biber, pola kašike seckanog bosiljka, crni luk, 2 čena belog luka, 3 kašike maslinovog ulja.

Priprema:

Špagete skuvajte u slanoj vodi, prema uputstvu na kesici, a kada budu gotove, dodajte im kašiku maslinovog ulja. Crni i beli luk oljuštite, sitno iseckajte i pomešajte s ostatkom ulja. Dodajte paradajz, posolite i začinite bosiljkom. Sve to stavite da provri i nakon toga umutite mikserom. Testenine prelijte pripremljenim prelivom, pospite maslinama i servirajte.

Špageti sa šampinjonima

Potrebno je:

1 pakovanje špageta, kašika maslinovog ulja, kašika peršuna, 6 žumanaca, 3 kašike pavlake, 200 g šampinjona, 3 kašike rendanog tvrdog kačkavalja.

Priprema:

Dok se špagete kuvaju, propržite na maslinovom ulju šampinjone koje ste iseckali na listiće. Žumanca dobro umutite s pavlakom i rendanim sirom.
Skuvane špagete ocedite, prelijte ih smesom od žumanaca, pospite sitno iseckanim svežim peršunom i pečurkama.

Špageti sa pesto sosom

Potrebno je:

1 pakovanje špageta, 1 teglica pesto sosa, 0.5 dl maslinovog ulja, 50 g parmezana, 2 čena belog luka, prstohvat bibera i soli

Priprema:

Skuvati špagete po uputstvu na pakovanju, ali ne premekano nego da budu “al dente”, pa ocediti (malo tečnosti sačuvati) i ne ispirati. Teglicu pesto sosa pomešati sa špagetima i malo tečnosti od kuvanja. Dodati iseckan beli luk i maslinovo ulje, zatim oosoliti i pobiberiti. Nakon serviranja posuti rendanim parmezanom.

 

Moj favorit su špagete sa pesto sosom, naročito volim da ih jedem tokom leta kada sam u prilici da kupim svež bosiljak i samostalno pripremim sos. Javite mi koji je vaš! Prijatno!

 

 

Obožavam da putujem i jedna sam od onih koja uvek insistira na tome da proba lokalnu hranu. Naravno, ono čemu se najviše radujem su slatkiši. Većina destinacija ima barem jedan prepoznatljivi desert, ali neka su mesta ugradila u poslastice i deo svoje istorije. Predstaviću vam i preporučiti one koji su mi se najviše svideli.

Kurtoskalacs, Mađarska

Po mišljenju mnogih, pa i mene, ovo je najukusnije pecivo u Mađarskoj. Pravi se u obliku valjka, veoma je hrskav, a poseban ukus mu daju razni dodaci. Najčešći od njih su vanila i cimet, a može se posuti orasima, bademima ili čokoladnim mrvicama.

Tiramisu, Italija

Italija se bez sumnje može pohvaliti izvrnom poslastičarskom delatnošću. Mnogi od italijanskih deserta su pobegli van granica svoje zemlje i osvojili čitav svet, a meni najdraži među njima je tiramisu. Njegov naziv u prevodu znači „podigni me“, a budući da je osnovni sastojak ovog deserta meni omiljena kafa, ovo ime mu savršeno pristaje.

Tarte Tatin, Francuska

Francuzi su takođe poznati  po svojim čarobnim poslasticama. Legenda kaže da je prva ,,okrenuta pita” stvorena slučajno kada je šefica kuhinje jednog hotela praveći klasičnu pitu od jabuka, no zbog prevelikog posla zaboravila je jabuke koje su se na šporetu kuvale u maslacu i šećeru. Da bi spasila stvar, stavila je preko njih lisnato testo i stavila kolač da se peče. Kad je okrenula pitu, iznenadila se kako je greškom kreirala tako ukusan kolač.

U Filološkoj gimnaziji u kojoj sam išla organizuje se manifestarija ,,Jezik je bogova dar”, gde svaki jezik ima svoj štand na kome predstavlja kulturu te zemlje. Budući da sam išla u odeljenje kome je glavni jezik bio francuski, jedne godine sam odabrala da učestvujem u organzijaciji napravivši upravo ovaj kolač.

Vafl, Belgija

Ova poslastica je poslednjih godina sve popularnija kod nas. Obožavamo ih iz razloga što na njih možemo da razne kremove, prelive i ukrase i napravimo prave kalorijske bombe. Kažu da je siguran način da u Belgiji, koja je kolevka ovog dezerta, razlikujete turiste od domaćih je način na koji konzumiraju popularne vafle. Pravi Belgijanci nikad neće naručiti tu poslasticu sa slatkom mućenom pavlakom, čokoladom ili drugim dodacima, sa izuzetkom nekih vrsta voća – belgijski ili ,,briselski” vafli jedu se tek sa dodatkom maslaca i šećera u prahu.

Stroopwafel, Holandija

Iz komšijske zemlje, dolazi poslatica sličnog naziva, ali sasvim drugačije forme i ukusa. Ovi se jedu uz kafu i tople napitke, a tradicionalno seposlužuju kao poklopac na šoljici, jer toplota napitka omekša karamel punjenje.

Pudingli pasta, Turska

Uprkos svom imenu, nije ni puding ni testenina, već torta od turskih krema za keks sa pudingom kao punjenjem. Za razliku od mnogih, svima omiljenih poslastica iz Turske, ova je veoma lagana.

Švarcvald torta, Nemačka

Nemačka kuhinja možda ne obiluje originalnim receptima, ali tradicionalne nemačke poslastice su nešto posebno. Mešavina slatke pavlake, čokoladne kore i trešanja čini jednu od najukusnijih torti na svetu i meni omiljenih.

Verujem da ste primetili da obožvam slatkiše, ali kao favorite ipak izdvajam one koji sadrže voće. A koji su vaši i koji deo sveta mi predlažete da posetim sledeći kad poželim da probam neki novi slatkiš?

Bilo da trenirate ujutru ili uveče, verovatno prezalogajite nešto pre nego što krenete u teretanu. To vam daje energiju i snagu. A da li ste znali da je ono što pojedete posle treninga još važnjije? Predložiću vam šest užina koje možete lako spremiti i okrepiti se posle treninga.

Banana i čokolano mleko

Posle treninga potrebni su vam proteini u kombinaciji sa ugljenim hidratima. Ova kombinacija je dobar izbor, jer je telo brzo pretvara u energiju.  Moj favorit u poslednje vreme je Balans + Protein čoko šejk, no bilo koje čokoladno mleko će vam pomoći da nadoknadite kalijum i vitamin B, pored već pomenutih proteina i ugljenih hidrata.

Jogurt i bobičasto voće

Jogurt je odličan izvor kalcijuma, proteina, i kalijuma, a pored toga je nizak sadržaj masti i relativno visok u ugljenim hidratima. Jagode, maline, kupine ili borovnice doneće vašem obroku lepši ukus.

Musli pločice

Njih možete sami jednostavno spremiti ili pak kupiti u sekcijama zdrave hrane u bilo kom supermarketu. One će zadovoljiti vašu potrebu za slatkišima, a za razliku od klasičnih slatkiša pune su vitamina B i gvožđa.

Pirinčane pločice sa kikiriki puterom

Ove pločice imaju malo kalorija, od kojih većina dolazi iz ugljenih hidrata koji daju energiju. Puter od kikirikija je odličan izvor proteina i polinezasićenih i mononezasićenih masti koje su dobre za srce. Takođe sadrži vitamin E, koji pomaže kod oporavka mišića.

Smuti

Napitak sačinjen od bilo koje vrste mleka ili jogurta i voća je lako napraviti, a pun je antioksidanata, vitamina i drugih hranjivih materija. Po izboru možete dodati žitarice, orašaste plodove, med ili đumbir. Moja omiljena je kombinacija sojinog mleka i malina, kroz koju unosim dovoljnu dozu vlakana na najslađi mogući način.

Grčki jogurt sa čija semenom 

Ovaj recept sam smislila ekspreimentišući sa sastojcima koje imam u frižideru i komodi, svideo mi se ukus i nastavila sam da ga pravim. Sjajna stvar bogata proteinima, antioksidantima, vlaknima i brojinm vitaminima. Pretražujuči internet saznala sam da zaista i postoji proizvod Greek yogurt + chia. Nadam se da je ukusan koliko i ovaj moj, a svakako ću ga probati prilikom prvog sledećeg putovanja u inostranstvo.

Posle par meseci razmišljanja, odlučila sam da pokrenem ovaj  blog, gde ću pisati o stvarima koje volim, a koje su uglavnom vezane za sport, hranu i putovanja.

Kako ne volim previše da pričam sama o sebi, a i prijatelji mi zameraju da sam skromna kada to radim, mislim da je najbolji način da se predstavim kroz intervju koji sam pre par meseci dala za portal  „Univerzitetski odjek”.

Milica Živić: Kada mi je bilo najteže istrčala sam svoju najbolju trku

Milica Živić deo je Zvezdine štafete na 4×400 metara koja je u junu ove godine odnela pobedu na šampionatu Srbije, i to sa više od deset sekundi prednosti u odnosu na drugoplasirane. Ambicije za narednu sezonu su velike, ali ne veće od truda i rada koji ova devojka svakodnevno ulaže.

Ljubav prema atletici rodila se još u osnovnoj školi kada je postigla najbolje vreme u odeljenju. Nastavnica fizičkog prepoznala je njen talenat i poslala je na opštinsko takmičenje gde je zauzela drugo mesto u trci na sto metara. Nedugo nakon toga, Milica je počela da trenira u atletskom klubu “Crvena Zvezda” čiji je i danas član. Uspesi su nastavili da se nižu, a poslednji je bronzana medalja na Prvenstvu Beograda. Kako sama kaže, ova medalja je samo zagrevanje za predstojeću sezonu.

Na koje sportske uspehe si najponosnija i koje su ti medalje najdraže?

Najponosnija sam bila kada sam na svom prvom takmičenju na 400 metara, gradskom takmičenju iz atletike 2008. godine, osvojila bronzanu medalju, a bila sam najmlađa učesnica. Još jedna medalja koju bih izdvojila je bronza sa Međunaradnog mitinga u Prijepolju 2014, budući da je to moj prvi uspeh na međunarodnom mitingu.

Kada je uspeh u sportu u pitanju kažu da je najvažnije biti istrajan i ne odustajati. Da li si ikada poželela da odustaneš i kako si prevazišla te momente?

Naravno, takve misli su mi padale na pamet mnogo puta. O prestanku treniranja sam najviše razmišljala kada sam doživela povredu skočnog zgloba tokom zime 2012. godine. Mislila sam da se nikada neću vratiti na pređašnji ili dostići viši nivo forme. U tim trenucima razmišljala sam o tome koliko sam  napredovala od početka treniranja i uspesima koje sam do tada postigla, a naravno, porodica, najbliži prijatelji i trener su mi savetima pomogli da prebrodim težak period.

Nedavno si osvojila prvo mesto na državnom takmičenju u trčanju štafete. Kako je izgledao taj put do medalje i da li si očekivala takav uspeh?

Iskrena da budem, nadala sam se zlatu, budući da sam znala u kako dobroj formi su i moje drugarice iz štafete. Ono što nisam nikome do sada rekla je da sam se dan pred tu trku susrela sa problemom na privatnom planu i moj fokus tada uošte nije bio na takmičenju. Ipak, nisam želela da dozvolim da mi celogodišnji rad propadne i po rečima mog trenera tada sam istrčala svoju najbolju trku na 400 metara. 4x400m je moja najdraža disciplina, veoma sam motivisana svaki put kada trčim za ekipu, a sjajna atmosfera trke pod reflektorima i podrška klupskih drugova i ostatka publike mi je pomogla da dam svoj maksimum.

Koliko je teško trenirati atletiku u našoj državi? Da li postoje uslovi za kvalitetne treninge?

Ja lično ne mogu da se požalim. Treniram na Marakani, na kojoj postoje uslovi i za zimski period – tunel sa četiri  staze od po 60 metara i teretana,  koje sam koristila za treninge tokom zime, dok nije izgrađena prva atletska dvorana u Srbiji. Pomenuta dvorana nalazi se blizu stadiona na kome treniram, u njoj sam odradila neke treninge tokom priprema za ovu sezonu i ponovo ću tamo trenirati kada vremenski uslovi ne budu dozvoljavali trening napolju.

Da li je atletika u Srbiji isplativa? Pomaže li država sportiste?

Situacija se dosta popravila proteklih par godina. Sportisti koji postignu uspehe na međunarodnim takmičenjima dobijaju adekvatne nagrade od države i to služi kao motivacija ne samo njima, već i ostalima da stignu do tog nivoa.

Imaš li slobodnog vremena i kako izgleda biti sportistkinja u Srbiji?

Budući da sam četvrta godina fakulteta i da treniram šest puta nedeljno, nemam previše slobodnog vremena. Navikla sam na to da idem pravo sa stadiona na fakultet ili obratno, to je moj ritam života već  pet godina. Moji najbliži prijatelji sa kojima se godinama družim znaju i razumeju sve to i u pauzama uvek imam dovoljno vremena za kafu ili ručak sa njima.

Na koji način podstaći mlade da se bave atletikom? Važi li kod nas još uvek mišljenje da to i nije baš  ” ženski sport”?

Početkom marta sledeće godine u Beogradu će se održati Evropsko atletsko prvenstvo u dvorani. U sklopu tog projekta održavaju se promotivne radionice, što vidim da je jako zanimljivo deci i nadam se de će to motivisati određeni broj njih da počnu da treniraju. Što se tiče odgovora na drugo pitanje – postoje oni koji misle da su skoro svi sportovi, pa i atletika, ”muški”, no, na sreću, malobrojni su. Samo se nasmejem na komentare ”Zar ti roditelji dozvoljavaju da skoro profesionalno treniraš, a žensko si?”

Autor:  Andrea Matijašević